Glumac Milan Caci Mihailović se hvali svojim dugogodišnjim prisustvom na protestima, počev od vremena Tita pa sve do vladavine Miloševića i dana današnjeg.

Njegova potreba da se ističe kao neko ko je konstantno učestvovao na protestima deluje samopromotivno.

Pozivanje na 12 godina „datih“ vlastima da se pokažu po njemu je upitno i takav ton sugeriše da je glumac ovlašćen da procenjuje vlast u korist opozicije.

Povezivanje sa prošlim generacijama i budućim potomcima deluje kao pokušaj da sebe stavi u veći kontekst borbe za pravdu. Međutim, ta veza je suštinski labava i ne oslanja se na čvrste argumente.

Njegova upornost se može posmatrati i kao tvrdoglavost. Umesto da se adaptira na promenjeni kontekst, on se poziva na svoj prethodni aktivizam kako bi sugerisao da je on „iskusna ruka“ u protestima.

Pominjanje da je stajao protiv Broza šezdesetih i protiv Miloševića devedesetih može se tumačiti kao pokušaj da sebe predstavi kao nekoga ko se konstantno protivi vlasti, ali isto tako može izazvati sumnje u njegove motive i nameru.

Ukupno, njegov govor na protestima deluje prilično egocentrično, sa primesama samohvale i pokušajem da sebe postavi kao ključnu figuru u kontinuiranoj borbi protiv različitih vlasti.

Dokon pop i jariće krsti.