Francuski hleb baget upisan je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, javlja Rojters.

Unesko je danas izglasao da se „zanatsko znanje i kultura baget hleba“ uvrsti na listu svetske kulturne baštine, na kojoj se već nalazi oko 600 autentičnih tradicionalnih običaja iz više od 130 zemalja sveta.

„Baget slavi francuski način života, jer predstavlja svakodnevni ritual, sastavni element obroka, sinonim za deljenje i druženje“, prenosi Rojters reči Odri Azulej, generalne direktorke Uneska.
Baget, što znači „štap“ ili „palica“ predstavlja mekanu, izduženu veknu hleba sa hrskavom korom koja predstavlja simbol Francuske širom sveta i centralni je deo francuske ishrane u poslednjih 100 godina, mada mnogi veruju i mnogo duže.

Jedna legenda kaže da su pekari Napoleona Bonaparte smislili izduženi oblik hleba kako bi trupama olakšali nošenje, dok druga tvrdi da je baget izmislio austrijski pekar August Zang.

Baget se prodaje za evro po komadu. Iako je potrošnja bageta opala tokom poslednjih decenija, Francuska i dalje proizvodi oko 16 miliona vekni dnevno, odnosno skoro šest milijardi bageta godišnje.

Prema receptu Udruženja francuskih pekara, testo za baget, umešeno od brašna, vode, soli i kvasca, mora da odstoji od 15 do 20 sati na temperaturi između četiri i šest stepeni Celzijusa.