Osim loše ishrane, manjka fizičke aktivnosti i sedalačkog načina života, postoji još jedan faktor rizika koji prouzrokuje gojaznost, a koji se prečesto u potpunosti potcenjuje.

Najnovije sprovedeno istraživanje potvrdilo je nešto o čemu se nagađalo već duže vreme, a to je povezanost smoga i gojaznosti.

Gojaznost je stanje koje karakteriše višak masti u telu u poređenju s nemasnim tvorevinama, a izračunava se na osnovu proseka koji se smatra normalnim za dob, pol i visinu osobe, a veruje se da svake godine sve više ljudi, pa čak i dece, ima problema s viškom kilograma pripada grupi gojaznih.
Tako je gojaznost ozbiljan globalni zdravstveni problem koji poslednjih decenija rapidno raste jer se sve više ljudi nepravilno hrani, stresno živi i vodi sedalački način života, piše Study Finds.

Zahvaljujući pomenutom istraživanju, nedavno je uočen još jedan faktor koji utiče na povećanje telesne težine, naročito kod žena, a to je zagađenje vazduha.

Da, gojimo se i od vazduha

Univerzitet u Mičigenu sproveo je istraživanje na više od 1.650 žena u starosti od 48 do 50 godina, različitih rasa i etničkih pripadnosti. U periodu od nekoliko godina, tačnije od 2000. do 2008. godine zabeleženo je povećanje telesne težine od oko 4,5 odsto.

„Žene u kasnim 40-im i ranim 50-im koje su bile dugoročno izložene zagađenom vazduhu, tačnije višim nivoima finih čestica, azot-dioksida i ozona, primetile su porast kilograma“, objašnjava profesor i jedan od glavnih autora studije Ksin Vang.

Kako smatraju stručnjaci, krivac je upravo zagađen vazduh koji je svake godine sve intenzivniji. Jedini faktor koji se čini relevantnim u efikasnosti ublažavanja i kompenzacije povećanja telesne težine uzrokovane zagađenjem je redovna telesna aktivnost, zaključuju naučnici.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da čak 90 odsto sveta živi u području sa zagađenim vazduhom, a jedno istraživanje pokazalo je da zagađenje vazduha utiče na sve organe u telu, što ga čini posebno opasnim, prenosi Index.hr.