Verovatno vam se više puta desilo da kada oljuštite krompir vidite da je zelen. Stručnjaci sada upozoravaju da ovakav krompir može da šteti zdravlju.

Pored dijareje, mučnina, glavobolja, može dovesti i do halucinacija i paralize.

Krompir postaje zelen zbog visoka količina hlorofila, koji je u osnovi bezopasan za zdravlje. Ali, količina zelene boje krompira je signal da je količina solanina, koji se proizvodi u isto vreme kada i hlorofil, povećana.

Solanin služi krompiru za vreme rasta kao zaštita od parazita, gljivica i insekata. Koristi se i kod paradajza, patlidžana i paprike.

Savetuje se da taj dio odstranite na krompiru, jer ovaj otrov može da izdrži visoke temperature čak i kada se pravi promfrit.

Da biste bili u problemu, potrebno je da u organizam unesete veću količinu solanina, iako je bilo slučajeva da neko oseti simptome i nakon 30-50 miligrama.

Savetuje se da krompir držite u tamnim prostorijama, budući da svetlost i toplina pokreću proizvodnju solanina.

Bacate li proklijali krompir jer mislite da nije dobar?

Naučnici sa Linkoln Univerziteta otkrili su da smo čitavog života u zabludi zato što izbegavamo proklijali krompir. On je savršeno bezbedan za jelo.

Frustrirajuće je da onda kada krenete da spremate ručak shvatite da vam je krompir proklijalo. Međutim, nema razloga za brigu. Naučnici iz oblasti hrane dokazali su da su proklijali krompiri podjednako jestiv i zdrav kao i obični. Sve što treba da uradite jeste da odsečete proklijale delove i krompir će imati uobičajeni ukus.

Godišnje se u Britaniji pojede 730.000 tona krompira za koji se potroši 230 miliona funti. Postoje 50:50 odsto šansi da će krompir da proklija nakon desetak dana.

Kupci često odustaju od krompira koji je nejednakog i neobičnog oblika ili je proklijao. Ali, to što je proklijao ne utiče na njegov ukus. Čak i kada krompir vremenom omekša i postane mekan, još uvek je jestiv ali može da ima malo drugačiji ukus.

„Mnogo krompira mi gubimo u samom procesu ljuštenja. Mnogi odustaju od kupovine krompira za koji vide da je proklijao umesto da uštede malo novca i kupe ga. Treba još istraživanja i dokazivanja u ovoj oblasti kako bismo sve razumeli“ , rekao je doktor Kris Bišop sa ovog Univerziteta, a prenosi Novi.ba.