Svakako zanimljive informacije!
Doručak je najvažniji obrok i njemu se treba posvetiti maksimalno, to je često bilo i jedino što su najdugovečniji Srbi jeli tokom dana.
Naime, patrijarh Pavle, Vladeta Jerotić i Nikola Tesla zalagali su se za jednu važnu stvar: minimalno hrane, maksimalno sreće. Prejedanje su oštro osuđivali i sva trojica su se zalagala za što jednostavniju ishranu.
Patrijarh Pavle
Bio je poznat po svojoj skromnosti. Prejedanje nije dolazilo u obzir, ali nikad nije u tanjiru ostavljao hranu. Pričalo se da je znao da pojede svaku mrvicu oko svog tanjira, jer je smatrao grehom da se hrana rasipa.
Patrijarh je najviše cenio koprivu od svih biljaka. Kopriva se skoro oduvek u Srbiji koristi kao hrana. Može se koristiti u pitama, u čorbama, kao salata, dodatak raznim jelima. Tada se uzima list, mada je sam vrh najbolji. Vrhunski kulinari je i te kako eksploatišu u svojim receptima. Patrijarhu Pavlu su omiljeno piće i hrana bili sok od paradajza i kopriva.
Nikola Tesla
„Najvažniji element moje životne šeme je moja ishrana. Ne možete očekivati da mašina dobro funkcioniše ako joj ne obezbedite odgovarajuće gorivo“, govorio je Tesla koji se trudio da jede ispravno, dok je meso jeo veoma retko.
„Dva obroka na dan su mi popravila zdravlje i izoštrila apetit i ukus. Nisam znao šta je život dok iz ishrane nisam izbacio ručak. Danas sa 78 godina uživam u svoja dva obroka u istoj meri kao kad sam bio dečak od 16 godina i nemam nikakvih problema s varenjem“, pišu na sajtu Tesla Universe.
Kako je govorio, za doručak je voleo da pije mleko jer obiluje proteinima, i da jede jaja, posebno belanca jer su takođe bogata proteinima. Voleo je i pirinač, ali sir ne.
„Povrće je neophodno, iako ne sadrži mnogo proteina. Ne daje mnogo energije, ali reguliše creva, daje telu vitamine. Volim da pojedem finu čorbu od luka i seckanog celera pripremljenu sa dosta maslaca. Ova kombinacija se lako vari i jedem je godinama unazad.“
Tesla je hvalio i voće, a za šećer je govorio da u malim količinama nije opasan, s tim što ne smemo zaboraviti da ga u voću ima dosta.
Vladeta Jerotić
Jedan od naših najcenjenijih akademika doživeo je duboku starost. Smatrao je da je neumerenost u jelu i piću veliki greh, a slepo zadovoljenje nagona ishrane od čoveka pravi roba.
„Umesto da čovek postane gladan i žedan, ne samo zemaljske hrane, bez koje Bog zna da on ne može postojati, već gladan i žedan Boga i Njegove pravde.“
Vladeta Jerotić je najveću pažnju posvećivao mozgu, a ne stomaku. Pamćenje je održavao tako što se svako jutro preslišavao engleski jezik, ali i to što je učio napamet pesmice naših pesnika.