Veoma često upadamo u zamku tzv. mitova o ishrani, zbog čega ne uspevamo da smršamo, ali ni da unesemo sve potrebne namirnice u naš ogranizam. Situacija postaje još komplikovanija kada je reč o pitanjima koja se tiču vašeg zdravlja i zahtevaju odgovarajuće informacije i smernice, jer u suprotnom netačne informacije mogu biti fatalne. Novi trendovi, stariji u obnovljenom obliku, prakse, pametni saveti i mnogi recepti kruže ili informišu ili dezinformišu korisnike. Kako prenosi aktuelnosti.us, ovo su mitovi o ishrani u koje svi verujemo:
Mit broj 1: Ugljeni hidrati stvaraju masnoću
Jedan od najvećih mitova o ishrani je ovaj. Za početak, ugljeni hidrati ne debljaju (!) već vam daju energiju (!), tako da ih sportisti konzumiraju u velikim količinama. Njihov visok sadržaj vlakana doprinosi procesu varenja održavajući creva zdravim, a istovremeno pružaju duži osećaj sitosti, tako da ne osećate stalnu glad. Prema zvaničnim vodičima o ishrani, unos (dobrih) ugljenih hidrata treba da pokrije 45% do 65% dnevnih kalorija. Oni se nalaze u žitaricama, orašastim plodovima, povrću i mahunarkama.
Mit br.2: Detoksikacija čisti telo
Ljudsko telo ne apsorbuje toksične supstance koje se mogu eliminisati detoks ishranom. Kada je telo zdravo i normalno funkcioniše, i bubrezi i jetra eliminišu svaku „lošu“ supstancu koja se nalazi u njemu.
Mit broj 3: Vegetarijanska ishrana ne može da obezbedi potrebne aminokiseline
Aminokiseline su gradivni blokovi proteina. Dvadeset njih je prisutno u telu, uključujući esencijalne, poluesencijalne i neesencijalne. Esencijalne aminokiseline (npr. valin, leucin i izoleucin) moraju da se apsorbuju hranom, pošto ljudsko telo nije u stanju da ih proizvodi. Vegetarijanska i/ili veganska ishrana može da obezbedi aminokiseline koje tražimo, ali sadržaj biljnih izvora varira. Neki dobri izvori biljnih proteina su soja i njeni proizvodi, mahunarke, ovas, orasi i semenke.
Mit br. 4: Večera deblja
Na samu pomisao na večeru, pomislite da ste već podigli kilogram na vagi. Ovo nije slučaj, jer je povećanje telesne težine povezano sa kalorijama koje unosimo tokom dana, a ne kada ih unosimo. Na primer, konzumiranje više kalorija nego što je potrebno utiče na dobijanje na težini.