More
    NaslovnaLIFESTYLEHRANA I PIĆESlatkiši i njihova "posebna" namena: U početku su se prodavali u apotekama

    Slatkiši i njihova „posebna“ namena: U početku su se prodavali u apotekama

    Objavljeno

    Foto:Pixabay

    Konzumiranje slatkiša postalo je deo društvenog života, a kako ono podrazumeva uživanje za sva čula, posebna pažnja usmerena je na njihovu postavku i ukrašavanje stola.

    U Zbirci keramike, porcelana i stakla Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu čuva se veliki broj upotrebnih predmeta korišćenih za serviranje slatkiša od 18. do prvih decenija 20. veka, piše RTS.

    Slatkiši su zastupljeni u ishrani od davnina – od meda, voća i orašastih plodova u praistoriji i antici, preko početaka proizvodnje šećera i marcipana u srednjem veku, do proizvodnje bombona i lizalica u 17. i čokolada u 19. veku.

    Pre industrijske revolucije, slatkiši su imali medicinsku namenu – prodavani su apotekama, a zbog visoke cene šećera bili su pravi luksuz.

    Postepeno su počeli da se sele s polica apoteka u tradicionalne poslastičarnice u kojima ih je svaki poslastičar spremao po svom strogo čuvanom receptu i formirao ukus svojih potrošača.

    Tokom industrijske revolucije počinje masovna proizvodnja koja ih čini dostupnijim i jeftinijim, a njihova opšta konzumacija beleži se u prvoj polovini 20. veka.

    Konzumiranje slatkiša postalo je deo društvenog života, a kako ono podrazumeva uživanje za sva čula, posebna pažnja usmerena je na njihovu postavku i ukrašavanje stola.

    „U kulturi konzumiranja slatkiša, kada govorimo o počecima 19. veka, zastupljeni su, pre svega, bili slatkiši orijentalnog porekla i do danas imamo u upotrebi ‘ušećereno voće’, kako je spominjano u putopisima, a to je slatko. U najširim slojevima, običaj je uvek bio da se gost dočekuje tim malim posudama od stakla u kojima se nalazi slatko i čašom hladne vode“, objašnjava Biljana Crvenković, viši kustos Muzeja primenjene umetnosti.

    Kako se razvijala građanska kultura zajedno sa modernizacijski tokovima, tako se razvijala i kultura konzumiranja slatkiša, dodaje kustoskinja. Već sredinom 18. veka pojavljuju se u građanskoj sferi predmeti iz uvoza, ali sada zapadnih uticaja.

    U Zbirci Muzeja primenjene umetnosti sačuvan je veliki broj predmeta od stakla i porcelana koji su imali ulogu tacnica za kolače, činija i kutija za bombone i veliki broj servisa za konzumiranje tople čokolade raznih evropskih i domaćih proizvođača. Kako su morali da pruže i utisak vizuelnog uživanja, velika pažnja posvećivana je i njihovoj dekoraciji.

    Građanska kultura bila je nosilac promena, te se konzumacija slatkiša, pa i sama kultura obedovanja razvijala nekim drugim tokom u odnosu na najširi deo stanovništva. S druge strane, dvorska kultura je podrazumevala mnogo luksuznije upotrebne elemente u kulturi stola.

    „Dvorska etikecija i dvorska kultura su posebno obraćale pažnju na kulturu ishrane. Ta etikecija se odnosila na posebna jela čiji sastojci su čak bili i uvozni. Uvoz tih sastojaka i spravljanje tih posebnih jela, podrazumevalo je i upotrebne elemente za konzumaciju koji su morali biti vrhunskog kvaliteta. Tako je podrazumevano da i slatkiši koji se uvoze moraju biti posluženi iz posebnih servisa“, dodaje kustoskinja.

    Početkom 20. veka naša sredina u potpunosti prihvata srednjoevropski način ishrane. Uvođenje novina u tom domenu ukazivalo je na težnju građanskog sloja Beograda da se približi evropskim kulturnim centrima.

    „Ono što je zadržano iz nekog prethodnog perioda, što je pod uticajem orijenta i dalje opstaje početkom 20. veka i dobija epitet nacionalnog, ali prihvataju se svi elementi kulture i samog načina ishrane koji dolaze iz Austrougarske u takvoj sredini se razvija i kultura konzumiranja slatkiša. Tako, pored slakiša nastalih pod orijentalnim uticajem, imamo slatkiše nastale pod uticajem Beča, Pešte, nešto sa drugim sastojcima, ali rasprostranjenim u našoj svakodnevnici građankse kulture“, ističe Biljana Crvenković iz Muzeja primenjene umetnosti.

    Tako se građanskim porodicama na trpezi pojavljuju kuglofi, kremasti kolači, torte, koji će početkom 20. veka postati dominantni na trpezi.

    Najnovije vesti

    „Poslat od Boga“: Ovo starinsko muško ime nosi divno značenje

    Starinsko ime koje se ponovo vraća u modu. Ukoliko uskoro očekujete da se ostvarite kao...

    Japanski trik za brzo uspavljivanje beba: Samo 13 minuta i vaša beba će zaspati kao anđeo

    Da li imate problema sa uspavljivanjem vaše bebe? Japanski naučnici otkrivaju revolucionaru i dosta...

    Animirani film “Nina i ježeva tajna” prikazuje se u Mladenovu i Pivnicama

    U Mladenovu u nedelju 19. maja od 18.00 časova, a u Pivnicama 26. maja...

    Promocija knjige aforizama „Vremena luda“ Nenada Neše Živkova

    U petak 24. maja u organizaciji Književnog kluba „Dis“, sa početkom u 19 časova,...

    Povezane vesti

    Uravnotežen doručak bitan za zdravlje: Ovo su najbolje namirnice za početak dana

    Uravnotežen doručak obično uključuje proteine, vlakna i niz hranljivih materija.Ukoliko tražite ideju za zdrav...

    Ovo je najvažnija hrana za razvoj mozga dece

    Hrana koju dajete deci utiče na njihov razvoj, ali i na razvoj struktura i...

    Zašto je dobro piti gaziranu vodu?

    Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne...