Bosiljak potiče iz Indije, a prvi put se u Evropi pojavio tokom 12. veka. Mnogi narodi i religije, poput hinduista i pravoslavaca, pripisuju bosiljku božanska svojstva – uvreženo je verovanje da bosiljak koji se nalazi u vodici za krštenje od prehlade štiti osobu koja se krsti, bez obzira na spoljašnju temperaturu. Bosiljak se pominje još u zapisima iz drevnog Egipta. Reč potiče od grčke reči bazilikon koja ima značenje kraljevski. Kod Rimljana se bosiljak dovodio u vezu sa odanošću i ljubavlju, a u Indiji je predstavljao simbol za dobrodošlicu.

Bosiljak kao prirodni lek

U narodnoj medicini se koristi davnina, prvenstveno kod osoba koje imaju problema sa depresijom, ali i kod onih  koje imaju problema sa varenjem (podstiče apetit, pomaže kod raznih upala organa za varenje).  Da bi bosiljak uopšte imao lekovito svojstvo mora se brati u određenom periodu, tačnije tokom leta i to dvaput, neposredno pre cvetanja, jer su tada njegova eterična ulja najkoncentrisanija. Pritom, potrebno je da se biljka seče iznad zemlje ili da se beru samo njeni listovi. Bosiljak isečen u celosti se suši na prozračnom mestu, van direktnih izvora svetlosti, a ako je u pitanju samo lišće onda se ono suši na papiru koji je stavljen iznad drvene rešetke. Kada je bosiljak osušen, dalje se odlaže u pakovanja koja dobro dihtuju i skladišti se na suvom mestu, takođe bez direktnih izvora svetlosti. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba. Sok od lišća koristi se protiv prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Delotvoran je i kod upala mokraćnih puteva, za uklanjanje nesanice ublažavanje nervoze, kao i podsticanje apetita.

Čaj od bosiljka

Čaj od bosiljka trebalo bi da piju dojilje jer pospešuje stvaranje mleka. Sprema se tako što se listovi osušene biljke preliju ključalom vodom i ostave da odstoje deset minuta. Taj napitak može da se pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu. Medicinska istraživanja pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno. Zbog sedativnog dejstva jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci. Čaj od bosiljka ima višestruka blagotvorna svojstva

Bogatstvo vitamina

U bosiljku se mogu naći vitamin A, vitamin K, vitamin C i vitamin B6, a od minerala sadrži magnezijum, mangan, kalijum i gvožđe. Bosiljak ima snažna antioksidansna svojstva, čime se organizam štiti od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala. Istovremeno, njime se sprečava starenje ćelija i nastanak pojedinih vrsta karcinoma. Beta-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A predstavlja jedan od ključnih antioksidanasa jer sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku, štiteći na taj način srce i krvne sudove. Bosiljak jača i srčani mišić, delujući preventivno protiv nastanka infarkta

Eterično ulje bosiljka

Slatkasto aromatični listovi bosiljka sadrže zavidne količine eteričnog ulja, tanin saponine i gorke materije. U eteričnom ulju ima estragola, linalola, cineola i drugih antiseptičkih sastojaka koji unuštavaju štetne bakterije u hrani, sprečavajući njihovo razmnožavanje. Zbog takvih osobina eterično ulje bosiljka predstavlja izuzetan prirodni konzervans, a koristi se i u farmaceutskoj industriji.Eterično ulje bosiljka koristi se i lokalno i masira se u kožu. Pojačava sjaj kože i kose. Kao rezultat toga, naširoko se koristi u mnogim dodacima za negu kože za koje se tvrdi da poboljšavaju tonus kože. Takođe se koristi za lečenje simptoma akni i drugih kožnih infekcija.

Bosiljak kao dodatak jelima

Italijani ne mogu da zamisle svoju kuhinju bez bosiljka – stavljaju ga na picu „margaritu“, ali u čuveni pesto đenoveze, dok njihove komšije Austrijanci bosiljak koriste na malo neobičan način i stavljaju ga u sladoled. Trenutno je i sezona ostavljanja zimnice, posebno soka od paradajza, a kombinacija bosiljka i paradajza je idealna, ne samo što poboljšava ukus, već i zato što bosiljak deluje kao konzervans. U kuhinji može da se koristi i seme bisiljka i potpuno može da zameni čija seme koje je poslednjih godina postalo popularno. Seme jeste nešto sitnije, ali kada se prelije vodom stvara želatinastu strukturu.

​