Najvažniji period za neurološki razvoj deteta je period trudnoće i prvih nekoliko godina života.

Za razvoj inteligencije važna je genetika, okruženje, ali i ishrana trudnice, dojilje, kao i hrana koju dajemo detetu. Genetiku ne možemo menjati, okruženje ponekad, ali zato ishranu možemo.

Važno je da ishrana bude balansirana, sa što manje industrijski prerađene hrane. Nedostaci hranjivih materija poput gvožđa ili joda mogu da utiču na kognitivni i motorički razvoj.

O jodu se retko piše, a njegov značaj na organizam, rast i razvoj je nemerljiv i nezamenjiv.

Jod je esencijalan mineral za održavanje dobrog zdravlja. Kao osnovni gradivni element hormona štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva.

Budućim majkama, jod je neophodan za pravilan razvoj bebinog mozga i moždanih struktura u prenatalnom periodu. Već i blagi ili umereni nedostatak joda u trudnoći može da ima nenadoknadive i neizlečive posledice na novorođenče u kasnijem dobu, a loš uticaj na motorne i kognitivne funkcije vidljiv je već u detinjstvu. Veliki je i rizik od mentalne zaostalosti i gluvoće, te je jako važno uzimanje dovoljne količine joda u trudnoći, tokom dojenja i do druge godine života.

„Žene treba da budu svesne potrebe unošenja odgovarajuće količine joda tokom trudnoće. U tom periodu života, potrebe su gotovo udvostručene“, rekla je Margaret Rayman sa Univerziteta Surrey u Velikoj Britaniji.

Upravo zbog manjka joda u ishrani uvedena je obavezna jodizacija soli. Pošto trudnice i mala deca ne unose puno soli, važno je da konzumiraju namirnice bogate jodom.

Najbolji izvori joda su alge i morska riba. Povrće ga sadrži u malim količinama. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji trudnicama je potrebno oko 300 mikrograma dnevno.