Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. maj.
1635 – Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.
1649 – Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.
1762 – Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.
1802 – Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.
1861 – Rođena je australijska operska pevačica Neli Melbe, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.
1890 – Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.
1890 – Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača „Ošišanog ježa“.
1898 – Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
1906 – Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.
1925 – Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.
1928 – Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.
1930 – Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.
1935 – U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi „Sedam stubova mudrosti“.
1945 – Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.
1974 – Tesnom većinom Valeri Žiskar d’Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.
1989 – Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.
1994 – Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.
1997 – U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.
2000 – Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.
2003 – Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja iz decembra 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.
2004 – U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.
2009 – Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno je proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25-godišnjeg građanskog rata u kome je poginulo više od 70.000 ljudi.
2011 – Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je Dominik Stros-Kan podneo ostavku na položaj izvršnog direktora te institucije, posle optužbi za seksualni napad. Na tom mestu ga je zamenila francuska ministarska finansija Kristin Lagard.
2016 – U udesu aviona kompanije Egypt Air koji se srušio u Sredozemno more poginulo je 66 putnika i članova posade.
2017 – Spaseno je oko 4.400 migranata u nekoliko koordinisanih operacija libijske i italijanske obalske straže tokom dva dana na Sredozemnom moru.