Roditelji se tokom vaspitavanja dece susreću sa mnogim izazovima, pokušavajući da otkriju šta je je najbolje za njihove mališane. A nedavno istraživanje pokazalo je da roditelji koji žele da odgoje pametniju decu treba da ih upišu na organizovani sport i podstaknu ih na čitanje.

Neuronaučnici sa Univerziteta istočne Finske dve godine su proučavali 504 deteta u dobi između 6 i 9 godina. Deca koja su provodila više vremena čitajući i baveći se timskim sportovima razvila su bolje veštine razmišljanja od one koja su se fokusirala na druge aktivnosti, kažu istraživači.

Najbolje rezultate ostvarila su deca koja su kombinovala sport i čitanje sa zdravom ishranom, koja je definisana kao tradicionalna nordijska ishrana koja uključuje nemasne mlečne proizvode i malo crvenog ili prerađenog mesa.

Jedan deo nalaza studije se posebno ističe, a to je sugestija da strukturirana fizička aktivnost, poput organizovanog sporta, može poboljšati kognitivne veštine dece. Otkriće se bazira na prošlim istraživanjima koja su pokazala jasnu vezu između povećane fizičke aktivnosti i poboljšane funkcije mozga, uključujući pamćenje i sposobnost učenja, prenosi Index.

Deca koja se bave sportom često imaju više samopoštovanje i niže stope anksioznosti i depresije od svojih vršnjaka, prema Nacionalnom institutu za zdravlje. Timski sportovi nude podsticaj mentalnom zdravlju jer spajaju fizičku aktivnost s društvenim razvojem.

Ipak, stručnjaci često preporučuju zdravu kombinaciju strukturirane i nestrukturirane igre za decu: prva može pružiti ciljanije učenje, dok druga može pomoći u podsticanju kreativnosti i samomotivacije.

Knjigama protiv videoigara

Čitanje iz zadovoljstva povezano je s boljim mentalnim zdravljem, kreativnošću i veštinama rasuđivanja kod dece, pokazalo je istraživanje Univerziteta Kembridž sprovedeno ranije ove godine.

Deca koja provode više vremena čitajući postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima od dece koja to vreme zamenjuju vremenom ispred ekrana, prema prethodnim studijama Dečje bolnice u Sinsinatiju.

Međutim, prema Američkom psihološkom udruženju, videoigre nude i neke dobrobiti dečjem razvoju – jačaju pamćenje, svest o prostoru i, kada se igraju u timu, jačaju društvene veštine. Ali taj kognitivni razvoj zasenjuje igranje bez nadzora. Tada deca pokazuju otrovno i uznemirujuće ponašanje.