Većina roditelja barem se jednom našla u neprijatnoj situaciji kada njihovo dete nije želelo da podeli igračku s drugim detetom na igralištu ili tokom igre. Mnogi od njih u tim slučajevima pokušavaju na sve moguće načine da nagovore dete da odustane od stvari u kojoj je uživalo jer je za nju zainteresovano drugo dete, donosi Very Well Family.

Jedno od glavnih načela u ranom detinjstvu jeste podučavanje dece da nauče da se igraju zajedno, a roditelji često pretpostavljaju da to znači učiti decu da uvek dele. Kako objašnjava dečji psiholog Lora Markam, za malu decu koncepti deljenja i pozajmljivanja previše su složeni da bi ih razumeli.

Naime, mala deca još nisu potpuno razvila empatiju i ne mogu sagledati stvari iz perspektive drugog deteta. Prisiljavanje deteta da deli ne podučava ga društvenim veštinama, već samo može povećati učestalost njegovih ispada besa. Prema mišljenju dr. Markam, prisiljavanje deteta da deli svoje igračke s drugom decom uči ga pogrešnim lekcijama pa bi roditelji trebali da izbegavaju ovu metodu.

Kao prvo, takav način ponašanja pokazuje detetu da plakanjem uvek može dobiti ono što želi. Osim toga, takođe ga uči kako bi trebalo uvek dati nešto drugom detetu ako ono od njega to traži. Iako ovo nisu lekcije koje roditelji nameravaju da nauče svoju decu, kada su prisiljena da dele, to je ono što deca najčešće usvajaju, prenosi Index.