Ako svakog jutra posegnete za dugmetom za odlaganje alarma, niste sami: nova studija je pokazala da 57 odsto odraslih ima naviku da ostane u krevetu do drugog poziva za buđenje.

Stručnjaci za spavanje kažu da alarmi u teoriji ometaju naše cikluse spavanja, otežavajući nam buđenje. Kada ste u polusnu, to dugme za odlaganje alarma je neverovatno privlačno, ali utišavanje alarma na još nekoliko minuta dovodi naše telo u novu fazu spavanja, koja će uskoro biti prekinuta drugim alarmom, piše Science Alert, prenosi N1.

Uprkos toliko negativnosti prema konceptu odlaganja, čvrsti podaci o posledicama navike su oskudni, a većina onoga što znamo potiče iz studija ponašanja izazvanog spavanjem ili stresom.
„Medicina je generalno protiv upotrebe odlaganja, ali kada smo otišli ​​da proverimo podatke o tome, nije ih bilo“, kaže neuronaučnik Stiven Matingli sa Univerziteta Notr Dam u američkoj državi Indijana. „Sada imamo podatke koji dokazuju koliko je odlaganje u stvari uobičajeno, ali još uvek toliko toga ne znamo.“

Studija u kojoj je učestvovalo 450 odraslih ispitala je podatke iz dnevnih upitnika o spavanju i nosivih uređaja. Otkriveno je da žene 50 puta češće koriste ovu funkciju nego muškarci. U isto vreme, oni koji su povremeno odlagali svoje alarme beležili su manje koraka svakog dana od onih koji su ustali na prvi alarm, a primećeno je da njihovi obrasci spavanja pokazuju više znakova poremećaja sna.

Takođe se uzimaju u obzir lične navike spavanja. Ustanovljeno je da noćne ptice češće koriste ovu mogućnost, a takođe se češće opisuju kao umorni uopšte. Mladi ljudi takođe češće koriste odlaganje.

Ništa od ovoga ne sugeriše da postoji uzročno-posledična veza između odlaganja i odlaska u krevet kasnije ili manje aktivnosti tokom dana – ali pokazuje da odlaganje nekima prija, dok drugima ne. Prošla istraživanja su takođe pokazala da svi spavamo drugačije.

Nije iznenađujuće da oni koji odlažu prvi alarm vide dobru stranu navike; kažu da su bolje raspoloženi i da se osećaju budnije – a oni koji ne koriste alarm za odlaganje tvrde da ove pogodnosti nisu moguće.

Glavni razlozi zbog kojih ljudi odlažu alarm su to što „ne mogu da ustanu iz kreveta odmah na prvi alarm“ ili što im je „udobno u krevetu“, ali istraživači ističu činjenicu da čak svaka treća osoba u SAD ne spava dovoljno, a možda je to glavni razlog zašto više od polovine učesnika studije koristi alarm za odlaganje.

„Ključno je to što je ova statistika reprezentativna za veoma mali deo populacije koji je verovatno u najboljoj poziciji iz perspektive navika spavanja“, naglašava Matingli. „Ne znamo ništa o drugim starosnim grupama kao što su tinejdžeri ili ljudi sa nižim prihodima, ili drugi delovi populacije koji su istorijski više lišeni sna u poređenju sa učesnicima studije.“

Tim koji je sproveo studiju nije jasno rekao da li je odlaganje alarma dobra ili loša navika, naglašavajući umesto toga da bilo koji alarm verovatno nije dobar za naše opšte zdravlje.

Drugim rečima, odgovor na probleme je više sna, a ne manje dremkanja: dovoljno dugo, redovno, kao i miran i neometan san.

Što se tiče odlaganja alarma, naučnici žele da vide detaljnije studije o posledicama navike, a da se sprovedu na većim grupama ljudi – ne samo da bi saznali o negativnim efektima, već i o potencijalnim koristima.

„Ako odložite alarm i učinite da se osećate budnije kada uđete u auto i krenete na posao, to je veoma korisna prednost. Ako ta navika smanjuje vašu zavisnost od kofeina, to je još jedna prednost. Nije apsolutno loše – baš kao i stres. Određena količina stresa je dobra – zato imamo biološki odgovor na bekstvo ili borbu. Postoje situacije kada nam zatreba. Možda će biti trenutaka kada je korišćenje dugmeta za odlaganje zaista korisno“, zaključio je Matingli.