Srbija je vodeća zemlja u Evropi po potrošnji sedativa, skreće pažnju specijalista psihijatrije dr Milutin Kostić i dodaje da su depresija i anksioznost najčešći psihički poremećaji.

Rezultat istraživanja Medicinskog fakulteta u Beogradu o potrošnji sedativa po kom svaka peta osoba u našoj zemlji koristi lekove za smirenje i da je po tome Srbija vodeća u Evropi, Kostić objašnjava time što ljudi bez konsultacije sa lekarom uzimaju lekove, ali i to što, kako kaže, lekari olako prepisuju lekove i ne isključuju na vreme njihovo korišćenje, što dovodi do stvaranja zavisnosti od njihove upotrebe.

„To je jedan kolektivni trend na koju moramo da se usmerimo, odnosno da promenimo paradigmu koja postoji u državi. Grupa psihijatara je napisala priručnik o odgovornoj upotrebi benzodijazapina sa ciljem da se to pitanje rešava“, kazao je dr Kostić koji je i šef Dnevne bolnice u Institutu za mentalno zdravlje.
Dodao je da se često ne poštuju preporuke Svetske zdravstvene organizacije o dužini prepisivanja lekova i da bi lekari trebalo da informišu pacijente o rizicima uzimanja sedativa, kao što su stvaranje zavisnosti koju prate apstinencijalne krize i stvaranje kognitivnih smetnji.

„Lekari ne treba da prebace odgovornost na pacijente, već i mi moramo da pogledamo da li mi radimo sve što valja. Nije samo na pacijentima, mi smo ti koji treba da prenesu informaciju o rizicima“, kaže Kostić.

On skreće pažnju i da je prema istraživanju o epidemiološkoj slici mentalnog stanja u Srbiji koje je sprovela grupa psihijatara, a u koje je uključen i Institut za mentalno zdravlje, u jednom periodu zabeležen porast broja ljudi koji su tražili pomoć od stručnih lica, ali da generalno gledano poslednjih godina taj broj nije dramatično povećan.

Dr Kostić dodaje da su depresija i anksioznost najčešći psihički poremećaji koji pogađaju ljude, ali da treba pažljivo postaviti granice između normalnih stanja tuge i mentalnih poremećaja.

„Sve studije govore da depresija i anksioznost koje često idu ruku pod ruku jesu po prevalenci najčešći mentalni problemi kod ljudi, ali postoji debata da li su oni najčešći zato što su naši kriterijumi suviše labavi, jer prelako određena normalna stanja tuge i straha budu dijagnostikovana kao poremećaj iako to ponekad nisu“, kaže Kostić.

Navodi da postoje različite klasifikacije depresije, te da je po američkoj potrebno da osoba ima najmanje pet simptoma da bi se kod nje dijagnostikovao taj problem, kao i da su po toj klasifikaciji tuga ili gubitak interesovanja jedan od simptoma.

„Možete da ne budete tužni ali da vas ništa ne interesuje i da imate još neka četiri simptoma iz tog seta i da budete dijagnostikovani da imate depresiju“, kaže Kostić.