More
    NaslovnaLIFESTYLEZašto deca brže i bolje uče od odraslih?

    Zašto deca brže i bolje uče od odraslih?

    Objavljeno

    Foto:Pixabay

    U poređenju sa odraslima, deca brže uče. Njihovi mozgovi koji se razvijaju upijaju informacije neverovatnom stopom, a neuroni ne samo da lakše uče novo znanje, već ga i bolje čuvaju.

    Tim neurologa sa nemačkog Univerziteta u Regenzburgu i Univerziteta Braun u SAD možda je otkrio šta to tačno čini mladi mozak tako efikasnim, prenosi RTS.

    Oni smatraju da je za veliki deo ovog fenomena odgovorna hemikalija GABA (gama-aminobuterna kiselina), čiji nivo skače kod dece tokom i nakon učenja i pretvara njihove mozgove u „supersunđere“.

    „Često se pretpostavlja da deca efikasnije uče od odraslih, ali je naučna podrška za tu pretpostavku bila do sada prilično slaba“, kaže koautor studije Takeo Vatanabe, kognitivni psiholog sa Univerziteta Braun.

    Naučni tim je koristio naprednu tehniku magnetno rezonantne tomografije da indirektno meri koncentraciju GABA u vizuelnom delu korteksa dece tokom učenja i u poređenju sa odraslima.

    U studiji je snimano 55 dece uzrasta od osam do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina. Tri različita perioda su pokrivena – pre vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon.

    Rezultati su pokazali da nivo GABA kod odraslih ostaje konzistentan tokom čitavog eksperimenta, dok se kod dece taj nivo povećava.

    „Ono što smo otkrili je brz skok nivoa GABA kod dece, povezan sa učenjem. I ne samo tokom procesa učenja – nivo je ostajao visok i u periodu nakon prestanka upijanja novih informacija“, ističe Vatanabe.

    GABA je glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu kod sisara. GABA deluje na inhibitorne sinapse u mozgu vezivanjem za specifične transmembranske receptore u membrani plazme. Ona utiče na pre- i postsinaptičke neuronske procese.

    Zbog toga ovo jedinjenje igra važnu ulogu u procesu učenja novih informacija, a takođe ima i ključnu ulogu u stabilizaciji, odnosno „periodu hlađenja“ posle učenja tokom kojeg se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacija uspešno skladišti.

    „Period hlađenja“ je veoma važan za uspešno učenje i pamćenje, jer ukoliko se tokom njega dodaju nove informacije, dešava se fenomen da se prethodno naučene informacije brišu i uništavaju.

    Naučnici porede to sa pitom nakon što se izvadi iz rerne. Ukoliko je ne ostavite da se lepo ohladi i fil u njoj očvrsne, čim je isečete iz nje će punjenje iscureti.

    Najnovije vesti

    Ovo su 3 najbolje i najzdravije grickalice na celom svetu: Jedite ih uvek bez griže savesti i koliko hoćete

    Možete ih jesti u bilo koje doba dana. Najzdravije i najbolje grickalice na celom svetu...

    Njena porodica je sa ostrva gde ljudi žive 100 godina – ovih 12 namirnica stalno jedu

    Grčko ostrvo Ikarija je jedna od nekoliko Plavih zona širom sveta u kojima ljudi...

    Jeo je 720 jaja mesečno za potrebe eksperimenta, a nakon svega kaže: „Doktori nisu u pravu“

    „Kod ljudi na dijeti sa malo ugljenih hidrata, nivoi LDL-a imaju tendenciju porasta u...

    Ljudi to rade vekovima: Grickanje zrna kafe ima sjajan efekat na čoveka, probajte već danas

    Danas je gotovo nesvakidašnje videti zrno kafe, jer se kafa većinom konzumira samlevena, za...

    Povezane vesti

    Devet najagresivnijih rasa pasa na svetu

    Određene rase pasa sklone su agresivnom ponašanju, zbog čega se ne preporučuju neiskusnim vlasnicima...

    Uravnotežen doručak bitan za zdravlje: Ovo su najbolje namirnice za početak dana

    Uravnotežen doručak obično uključuje proteine, vlakna i niz hranljivih materija.Ukoliko tražite ideju za zdrav...

    Ovo je najvažnija hrana za razvoj mozga dece

    Hrana koju dajete deci utiče na njihov razvoj, ali i na razvoj struktura i...