More
    NaslovnaLIFESTYLEZašto deca brže i bolje uče od odraslih?

    Zašto deca brže i bolje uče od odraslih?

    Objavljeno

    Foto:Pixabay

    U poređenju sa odraslima, deca brže uče. Njihovi mozgovi koji se razvijaju upijaju informacije neverovatnom stopom, a neuroni ne samo da lakše uče novo znanje, već ga i bolje čuvaju.

    Tim neurologa sa nemačkog Univerziteta u Regenzburgu i Univerziteta Braun u SAD možda je otkrio šta to tačno čini mladi mozak tako efikasnim, prenosi RTS.

    Oni smatraju da je za veliki deo ovog fenomena odgovorna hemikalija GABA (gama-aminobuterna kiselina), čiji nivo skače kod dece tokom i nakon učenja i pretvara njihove mozgove u „supersunđere“.

    „Često se pretpostavlja da deca efikasnije uče od odraslih, ali je naučna podrška za tu pretpostavku bila do sada prilično slaba“, kaže koautor studije Takeo Vatanabe, kognitivni psiholog sa Univerziteta Braun.

    Naučni tim je koristio naprednu tehniku magnetno rezonantne tomografije da indirektno meri koncentraciju GABA u vizuelnom delu korteksa dece tokom učenja i u poređenju sa odraslima.

    U studiji je snimano 55 dece uzrasta od osam do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina. Tri različita perioda su pokrivena – pre vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon.

    Rezultati su pokazali da nivo GABA kod odraslih ostaje konzistentan tokom čitavog eksperimenta, dok se kod dece taj nivo povećava.

    „Ono što smo otkrili je brz skok nivoa GABA kod dece, povezan sa učenjem. I ne samo tokom procesa učenja – nivo je ostajao visok i u periodu nakon prestanka upijanja novih informacija“, ističe Vatanabe.

    GABA je glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu kod sisara. GABA deluje na inhibitorne sinapse u mozgu vezivanjem za specifične transmembranske receptore u membrani plazme. Ona utiče na pre- i postsinaptičke neuronske procese.

    Zbog toga ovo jedinjenje igra važnu ulogu u procesu učenja novih informacija, a takođe ima i ključnu ulogu u stabilizaciji, odnosno „periodu hlađenja“ posle učenja tokom kojeg se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacija uspešno skladišti.

    „Period hlađenja“ je veoma važan za uspešno učenje i pamćenje, jer ukoliko se tokom njega dodaju nove informacije, dešava se fenomen da se prethodno naučene informacije brišu i uništavaju.

    Naučnici porede to sa pitom nakon što se izvadi iz rerne. Ukoliko je ne ostavite da se lepo ohladi i fil u njoj očvrsne, čim je isečete iz nje će punjenje iscureti.

    Najnovije vesti

    Izložba fotografija “Staza ljubavi” – najava

    U petak 26. parila u 18.00 časova u galeriji Narodne biblioteke „Veljko Petrović“, biće...

    Radionica sa predškolcima ” Slovo po slovo”

    U petak, 19. aprila, na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ je realizovana radionica...

    Tri uobičajene greške koje roditelji nesvesno prave u vaspitanju dece

    Roditeljstvo je veoma težak posao, a ponekad ga roditelji nesvesno dodatno otežavaju. Ovo ne...

    Proslava Dana škole uz Nušićeve komade i bogatu zakusku

    U petak 19. aprila,  zanimljivim programom obeležen je Dan SSŠ  „Dr Radivoj Uvalić“. Za Dan...

    Povezane vesti

    Zašto je dobro piti gaziranu vodu?

    Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne...

    Prolećna supica od povrća koja će vam baš prijati

    Ova supa je savršena za prolećne dane, puna svežeg povrća i lagane arome.Možete je...

    Grip i prehlada haraju, a mnogi se pogrešno leče: Ako ovo radite, samo ćete pogoršati stanje

    Kada imamo prehladu ili grip, želimo da ozdravimo što je pre moguće. Ali neke...