Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za RTS da sada uopšte nije vreme za uzimanje kredita.
Napominje za RTS da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.
On je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da je za banke moratorijum loša stvar. „Uvek je najbolje i za njih i za klijente da je situacija regularna. Za banke je dobro da se sve na vreme vraća, jer taj novac služi za neke druge kredite“, napominje Savić.
Kaže da je dva puta u životu uzeo kredit u manjem iznosu.
„Kredit je đavoljska stvar, pogotovo kad ga uzimate na dvadeset, trideset godina. Ne zameram nikome, ali svako radi iz svog ugla. U kakvom problemu su bili neki ljudi zbog švajcarskih franaka“, kazao je Savić.
Prema njegovim rečima, niko ne može da kaže do kada će rasti vrednost euribora.
„Ušli smo u kovitlac koji najmanje zavisi od Srbije. Imamo i fiksne i promenljive kamatne stope. Ljude je zavela činjnica da smo donedavno imali negativne vrednosti euribora. Ali, imate vremenski horizont od 25 godina. Ja bih uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja je u početku značajno viša. Ali, znate kakvi su ljudi – neće to mene“, navodi Savić.
Napominje da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.
„Niko vam neće to oprostiti. Nema tu mnogo mudrosti koja je valuta. Odnosi među valutama se stalno menjaju. Nije problem u kojoj valuti su ljudi uzimali, nego kako se u startu opredeliti. Ja pripadam onim ljudima – prvo skupi novac, pa kupi“, ukazuje Savić.
Ističe da, kada je reč o ceni stanova, ništa u ekonomiji samo ne raste.
„Svako ko imalo misli sebi i svojoj porodici dobro, ovog trenutka ne treba da razmišlja o kreditu. Ovo je dobro vreme za ljude koje novac ne košta ništa“, kaže Savić.
Navodi da smo u prošlosti imali ili inflaciju tražnje ili inflaciju troškova.
„Sada imamo i jednu i drugu. Mnoge stvari u svetu su poskupele i to gura strahovito inflaciju. Sa kreditima će biti u problemu manji broj ljudu. Mi smo od krize 2008. godine imali politiku jeftinog novca. Euribor je bio negativan. To je stvorilo neverovatnu tražnju. Ja sam mojim studentima govorio nema se, mora se. Kupovali smo i što nam treba i što nam ne treba. Koliko je ljudi otišlo na more. I sad plaća kredit i figurativno nema hleb da kupi“, napominje Savić.
Ukazuje na to da su još gori psihološki uzroci inflacije i dodaje da je „ovo vreme u kome na sve nepotrebne troškove treba zaboraviti“.