Potrošačke cene u aprilu 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 9,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 4,3 procenta.
Hrana je, za godinu dana, poskupela 15,8 odsto, pokazuju podaci zvanične statistike Republičkog zavoda za statistiku, a prenosi N1.
Najviše je porasla cena kafe, čaja i kakaa – za čak 24,5 procenata.
Od aprila 2021. do aprila 2022. godine cene povrća uvećale su se za 23,7 odsto. Sledi meso čije su cene za godinu porasle za gotovo petinu – 19,5 odsto. Potom masti i ulja sa poskupljenjem od 17,6 odsto.
Mleko, sir i jaja, po statistici, poskupeli su za 12 procenata. Gorivo i mazivo za putnička vozila tokom godinu dana poskupelo je za 19,8 odsto.
Mesečni rast cena
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2022. godine, u odnosu na mart 2022. godine, u proseku su povećane za 1,5 odsto, naveo RZS.
Na mesečnom nivou, posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (2,7 odsto), odeća i obuća (2,1 odsto), transport (1,8 odsto), restorani i hoteli (1,3 odsto), rekreacija i kultura (1,2 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (1,0 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,9 odsto) i u grupi zdravlje (0,6 odsto).
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u aprilu na mesečnom nivou iznosila 1,5 odsto, dok je u odnosu na april 2021. godine iznosila 9,6 odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, saopštila je centralna banka.
„Mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u aprilu obeležili su rast cena hrane, cena proizvoda u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i cena energenata“, navodi NBS.
Na mesečnu inflaciju od 1,5 odsto, kako se ističe, najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6 odsto, i to pre svega cena povrća i svežeg mesa.
„Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1 odsto, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021, kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko dva procenta. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u aprilu su bile više za 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6 procenata“, navodi NBS.
Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom posledica je, ocenjuje se, delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane.
„Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu porasle za 1,5 odsto, čemu je, pored nastavka rasta cena naftnih derivata od 2,9 odsto, doprineo i rast cena čvrstih goriva“, kaže NBS.
Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije iznosio je jedan odsto.
„Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja“, navodi centralna banka.
Prema projekcijama NBS, kako se navodi, inflacija će u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u aprilu na mesečnom nivou iznosila 1,5%, dok je u odnosu na april 2021. godine iznosila 9,6%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u aprilu obeležili su rast cena hrane, cena proizvoda u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i cena energenata.
Na mesečnu inflaciju od 1,5% najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6%, i to pre svega cena povrća i svežeg mesa. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1%, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021, kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko 2%. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane u aprilu su bile više za 11,4%, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6%. Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom posledica je delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane.
Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu porasle za 1,5%, čemu je, pored nastavka rasta cena naftnih derivata od 2,9%, doprineo i rast cena čvrstih goriva.
Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije iznosio je 1,0%. Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5%, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja.
Prema našim najnovijim projekcijama, i dalje očekujemo da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.