More
    NaslovnaSRBIJAKada će struja poskupeti: Računi bi mogli biti uvećani već ove zime

    Kada će struja poskupeti: Računi bi mogli biti uvećani već ove zime

    Objavljeno

    Foto:Pixabay

    Sa više strana su poslednjih dana stigli signali koji nagoveštavaju potencijalno poskupljenje struje.

    Iako još uvek ne postoji zvanična potvrda, najavljeno je da bi se cena mogla promeniti i tokom zimske sezone, piše Euronews Srbija.

    Međunarodni monetarni fond je tokom nedavnih razgovora, preporučio državnom vrhu Srbije da bi cena struje za domaćinstva trebalo da se koriguje bar za 10 odsto, a prema saznanjima medija, u MMF-u smatraju da nedavno povećanje cene kilovata za domaćinstva i male kupce od 6,5 odsto nije dovoljno da se pokriju troškovi proizvodnje električne energije i racionalno poslovanje Elektroprivrede Srbije u uslovima energetske krize.
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da ne može da kaže da neće biti poskuljenja u nekom trenutku, ali da bi ono moglo da iznosi od osam do 10 odsto.

    Informaciju da bi do novog poskupljenja struje moglo doći, potvrdila je za Euronews Srbija nova ministarka energetike Dubravka Đedović. Ona je rekla da to u jednom momentu mora doći na dnevni red, „i to više pre, nego kasnije“. Kako je rekla, u trenutnim uslovima, energetske kompanije u Evropi su povećale cene struje i gasa, tri, četiri, pet puta, a negde i više.

    „Ne može drugačije. Jeste, države daju velika ulaganja u energetski sektor. To radi i Srbija. Ali mi smo minimalno podizali cene struje i gasa. Moramo da pričamo o teškim temama za sve nas“, rekla je i dodala da se to tiče svih nas i da „moramo da budemo održivi“.

    Poslednje poskupljenje struje od 6,5 odsto stupilo je na snagu od 1. septembra za domaćinstva i male kupce, dok su računi za gas od avgusta uvećani za devet odsto.

    Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je izjavio da se u energetici desila serija problema u najgorem mogućem trenutku i da situacija u Elektroprivredi Srbije može biti još dramatičnija ako se cena struje što pre ne koriguje. On je dodao da će to zavisiti od količine struje koju budemo morali da uvezemo. Šestović je objasnio da „mora da se nastavi sa redovnim prilagođavanjem cena i dodao da bi samo na osnovu efekata povećanih troškova proizvodnje, struja trebalo da poskupi za 15 odsto.

    „Jeftina struja samo za prosečnog kupca“

    Prosečno domaćinstvo troši oko 350 kilovata mesečno i račun plaća oko 4.000 dinara, a poskupljenje struje od 10 odsto bi im uvećalo račune između 370 i 400 dinara.

    Na to ukazuje i tehnički direktor Berze struje Sepeex Dejan Stojčevski i kaže da bi jeftinu struju trebalo da imaju samo oni koji troše te prosečne količine, dok bi za ostale ona trebalo i mnogo značajnije da poskupi.

    „Najjednostavniji način je jednostavno pustiti cenu električne energije. Svi bi trebalo da imamo beneficiranu cenu do 300 ili 400 kilovata, što je otprilike optimalno da se odrade najosnovniji kućni poslovi, a sve preko toga bi trebalo da bude tržišna cena. Korišćenje električne energije za grejanje bazena za hlađenje i grejanje na klimu mora da se plati“, smatra Stojčevski.

    On ističe da, ako neko hoće da ima tri klime, mora i da plati za to i ukazuje da, ako bismo tako posmatrali, ne bi više ni bilo potrebe za pozivima na štednju.

    „Štednja se sprovodi cenom električne energije, a ne što će neko, zato što je dobar i neko mu kaže da štedi. Mogu jedan dan da štedim, a ako mi je hladno, ja ću da uključim grejalicu, jer mi je to najjeftinije od bilo kog vida grejanja. Najfiniji oblik energije, mora da bude i najskuplji. U tom smeru treba ići“, smatra Stojčevski.

    On kaže da je cena električne energije na berzama trenutno previsoka, ali procenjuje da se ona nikada neće vratiti na nivo na kojem je bila pre dve godine.

    „Cenu od 50 evra po megavatu možemo da zaboravimo. Objektivno je cena 120 i 180 evra i vratiće se na taj nivo čim se rat završi. Marginalna cena je metodologija, a određuje je cena gasa i zato su vrendosti ova dva energenta podudarne u Evropi. Sada se ide na promenu dizajna i to će trajati godinu dve“, kaže Stojčevski.

    Troškovi energije u Evropi udvostručeni

    Troškovi energije za domaćinstva širom Evrope skoro su se udvostručili u odnosu na pre godinu dana. Računi za gas porasli su za 111 odsto, a za struju 69, pokazuju poslednji podaci indeksa cena energije u domaćinstvima. U proseku, ove dve cifre znače povećanje računa za struju od 90 odsto, ili skoro dvostruko u odnosu na oktobar 2021.

    Istraživanje koje su objavili Energie-Control Austria, mađarska Regulatorna uprava za energetiku i javna preduzeća (MEKH) i VaasaETT, naglašava potresan uticaj rata u Ukrajini na Evropu, koji je izazvao krizu troškova života i gurnuo mnoge ekonomije u recesiju. Izveštaj o indeksu cena energije u domaćinstvima razmatra cene gasa i struje od 2009. do oktobra 2022. u 33 evropske zemlje – uključujući zemlje članice EU, kao i Crnu Goru, Norvešku, Srbiju, Ukrajinu, Veliku Britaniju i Švajcarsku.

    Utvrđeno je da su nedavni skokovi cena energije usledili nakon rekordnih povećanja u 2021. godini uzrokovani većom potražnjom dok su se ljudi i preduzeća oporavljali od pandemije kovida 19.

    Gas u Amsterdamu 17 puta skuplji nego u Budimpešti

    Stanovnici Amsterdama plaćali su najviše za prirodni gas u Evropi, duplo više od evropskog proseka, a zatim sledi Kopenhagen u Danskoj. Iznos koji izdvajaju oni koji žive u holandskoj prestonici skoro je 17 puta veći nego u Budimpešti, najjeftinijem glavnom gradu za gas u EU. Kako piše Euronews, Mađari tradicionalno uživaju u jeftinijoj energiji zbog velikodušnih vladinih kontrola cena koje su uvedene 2014. godine, iako je zemlja nedavno pooštrila pravila kako bi ograničila podobnost.Izvan EU, izveštaj otkriva da su stanovnici Kijeva plaćali najmanje za svoj gas, čak 19 puta manje od onih u Amsterdamu.

    Izveštaj je pokazao da su u Rimu u oktobru troškovi gasa porasli za 97 odsto i više od 170 odsto u poređenju na period pre godinu dana. To je bilo zbog „povećanja energetskih i distributivnih komponenti“ u Italiji, dok su poskupljenja od 64 i 58 odsto zabeležena u gradu Luksemburgu i Lisabonu. Cene gasa su i u Luksemburgu, Lisabonu, Dablinu, Parizu, Beču, Briselu, Bernu, Kopenhagenu i Stokholmu dostigle su nove, rekordne vrednosti.

    Ali, nije sve bilo tako crno. Računi za gas su pali u mnogim delovima Evrope, uglavnom zbog intervencija vlada, iako se u izveštaju dodaje da su „trenutne cene i dalje neverovatno visoke u poređenju sa onima pre godinu dana“. U Atini je zabeleženo smanjenje cena za 55 odsto što je, prema izveštaju, posledica smanjenja „poreza na energiju“ i „vladine šeme kompenzacije cena“.

    Štaviše, grčke vlasti nagradile su potrošače koji su smanjili potrošnju električne energije jeftinijim računima, uz nametanje ograničenja plaćanja proizvođačima električne energije. Delimično finansira ove mre kroz neočekivani porez energetskim kompanijama.

    U Sofiji, Talinu, Madridu, Berlinu i Rigi cena gasa je smanjena za 29, 25, 12, 11 i pet odsto. Ove cene se ne odnose na iznos koji kupci plaćaju po ugovorima sa fiksnom cenom.

    Najjeftinija struja u istočnoj Evropi

    Cene električne energije krajnjih korisnika takođe su se veoma razlikovale širom Evrope. Kopenhagen i Rim su najskuplji gradovi za evropska domaćinstva, a slede Amsterdam i Berlin, navodi se u izveštaju. Najjeftiniju struju uživa istočna i centralna Evropa, a najmanje je plaćaju u Kijevu, pa onda slede Beograd, Budimpešta i Podgorica. U Pragu i Talinu cene su pak, iznad proseka za region.

    Prve tri prestonice sa najvećim rastom cena su Dablin (44 odsto), Rim (30 odsto) i Beč (24 odsto). Prirodni gas obezbeđuje oko trećinu energije Irske, što znači da je zemlja ranjiva na cenovne šokove. Cene koje plaćaju meštani u ovim gradovima dostigle su rekordne vrednosti, zajedno sa Berlinom, Kopenhagenom, Briselom, Atinom i Pragom.

    Međutim, u izveštaju se navodi da iako su cene električne energije za domaćinstva nastavile sa „trendom rasta u oktobru“, to je bilo „mnogo manjeg obima“ u poređenju sa prethodnim mesecima.

    Najnovije vesti

    Deca jednu karakteristiku većim delom nasleđuju od majke

    Roditelji širom sveta vole da neke osobine svoje dece pripisuju sebi, bilo da se...

    Isključenje vode za petak, 02. decembar

    JKP “Komunalprojekt” obaveštava da je zbog sanacije kvara na vodovodnoj mreži u Bačkoj Palanci,...

    Zašto je dobro da hodate unazad?

    Hodanje ne zahteva nikakvu posebnu opremu ili odlazak u teretanu, a što je najbolje...

    Ovo je originalan recept za rusku salatu iz 1860. godine

    Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim...

    Povezane vesti

    Mediji: Luka Bojović na beogradskom aerodromu

    Na beogradski aerodrom večeras je, avionom iz Španije, stigao navodni vodja zemunskog klana Luka...

    Ministarstvo odbrane: Provera obučenosti vojnika septembarske generacije

    U centrima za obuku Vojske Srbije završena je provera individualne obučenosti vojnika septembarske generacije,...

    Sudija odbio Tačijev zahtev da zbog starosti Klark, Voker i Kušner svedoče pre sudjenja

     Sud za zločine boraca OVK u Hagu odbio je kao neosnovan zahtev odbrane Hašima...