More
    NaslovnaSRBIJAKrediti uskoro i trostruko skuplji

    Krediti uskoro i trostruko skuplji

    Objavljeno

    spot_img

    Kamate na državne obveznica desetogodišnje ročnosti u SAD su, posle bezmalo pola decenije, dostigle tri odsto.


    To se smatra signalom da dolazi do promene na najsnažnijem finansijskom tržištu, odnosno da počinje poskupljivanje svih formi kreditiranja.

    Razlog promena je odluka Federalnih rezervi, svojevrsne centralne banke u SAD, da po drugi put u tekućoj godini poveća osnovnu kamatnu stopu. Nakon što je 19. marta povećana za 0,25, u sredu 4. maja je uvećana za dodatnih 0,50 odsto i sada se kreće između 0,75 i jedan odsto. Podsetimo, nakon krize 2008. godine ova stopa je neprekidno umanjivana, pa je pre nešto više od pet sezona po prvi put u istoriji postala negativna, potom dugo bila na nuli. Posledično, novac nikada nije bio jeftiniji, te je usledio talas pozajmljivanja love i masovne kupovine.

    Protiv inflacije

    Naravno, bio je to način da se savlada finansijski kriza čije je osnovno obeležje bila slaba potražnja. No, 14 godina upumpavanja novca i gotovo besplatnog kreditiranja ostavilo je traga u vidu uvećane potrošnje i sledstvenog rasta cena. Pandemija je dve i po godine dodatno zadavala probleme, prvo naglo smanjenom aktivnošću ljudi, potom dosta brzim izlaskom iz najsnažnije faze globalne bolesti. Sve je kulminiralo snažnom inflacijom, u februaru je bila 7,5, da bi u martu premašila 8,5 odsto, što je najviše još od 1981. godine.

    Moglo bi se reći da u FED-u nisu mogli da zažmure i počeli su sa podizanjem kamatne stope. Guverner Džej Pauel je još krajem prošle godine najavljivao promenu monetarne politike SAD, da bi sredinom januara najavio da će ove godine osnovna kamatna stopa biti podizana čak pet puta. Međutim, malo ko je očekivao da će u samo jednoj promeni rasti i po 0,5 odsto. Ali, inflacija ubrzano buja, pa je Pauel najavio realnim da i u naredna dva puta porast bude veći nego što je uobičajeno. Šta više, među američkim monetaristima nije mali broj onih koji procenjuju da će prvi naredni skok osnovne kamate biti 0,75 odsto.

    Prodaja nakupljenih obveznica

    Američke stručnjake je posebno zabrinuo pad BDP-a u prvom kvartalu tekuće godine za 1,5 odsto. To je posledica snažne inflacije. Stoga je Pauel odučio da FED započne i prodaju obveznice tokom poslednjih 14 sezona masovno otkupljivanih. Prvo će se mesečno prodavati državne obveznice u vrednosti od 30 milijardi dolari i privatne u visini od 17,5 milijardi, da bi se do oktobra udvostručila ponuda i jednih i drugih.

    Nije sporno da se FED usmerio da obuzda inflaciju koja ovog puta ima krajnje neugodnu ulogu pošto se najviše iskazuje kroz poskupljenje hrane i energije, dva stavke na koje odlazi i do 60 odsto prihoda najsiromašnijih Amera. Istina, nisu velika količina novca u opticaju i jeftino zaduživanje jedini koji podstiču rast cena. Ovaj trend podupiru i poteškoće u funkcionisanju proizvodnih i lanaca snabdevanja, te veoma izraženo deljenje javnog novca građanima Amerike radi lakšeg savladavanja pandemijskih poteškoća. Procenjuje se da je u ove potrebe utrošeno 5.700 milijardi dolara, što se smatra najvećim deljenjem državnog novca u finansijskoj istoriji.

    Evropa sa zadrškom

    Prvi rezultati promene politike dolara su u skladu sa očekivanjima monetarista. Cena novca uočljivo raste u svim formama pozajmljivanja. Uobičajen pokazatelj je ponašanje na tržištu državnih obveznica desetogodišnje ročnosti na kojima je kamata premašila tri odsto, više nego bilo kada unazad četiri godine. Smatra se da će poskupeti sve forme pozajmljivanja, od kupovina državnih obveznica do potrošačkih kredita. Koliko ubrzano će rasti umnogome će zavisiti od brzine uvećanja osnovne kamatne stope za koju postaje realno da do kraja godine dostigne dva odsto.

    Osim SAD, monetarnu politiku menja i Velika Britanija, gde je osnovna stopa već ćetvrti put uvećana. Međutim, Evropska centralna banka još uvek više razmišlja o promeni nego što aktivno dela. Razlog uzdržanosti evropskih bankara je procena da bi promena monetarne politike dovela u lošu situaciju, možda i bankrot, najzaduženije države poput Grčke i Italije. Takođe, zazire se i od kraha velikog broja takozvanih „zombi“ kompanija, koje jedva vraćaju pozajmice uzete po istorijski rekordno niskim kamatama, dok je veliko pitanje da li bi uspele da vrate kredite uz uobičajenu kamatu.

    Poskupeće i stari krediti

    No, inflacija u evrozoni se približava granici od devet odsto, a kada se ima u vidu da će se dešavanja u Ukrajini na rast cena ispoljiti tek u drugom kvartalu, vidi se da je i pred bankarima u Frankfurtu period podizanja kamatnih stopa.

    Kako će se promene monetarnih politika najsnažnijih centralnih banaka na svetu odraziti na srpsku finansijsku scenu? Veoma vidljivo i to već za nekoliko meseci, pogotovo ako se ECB iz Frankfurta ubrzo odluči na snažniju reakciju. Do jeseni krediti će biti primetno skuplji, i to ne samo novopodignuti, već i sve pozajmice iz prošlosti sa promenljivom kamatnom stopom. Naravno da se poskupljenje prvo ispoljilo pri emisiji državnih obveznica, ali veoma brzo promene će osetiti i građani Srbije.

    Izvor:021.rs

    Najnovije vesti

    VIDEO: Mala Novosađanka Lana driblingom oduševila Srbiju

    Mlada novosadska fudbalerka Lana Ivan postala je preko noći zvezda društvenih mreža, nakon što...

    Besplatni pregledi kože za poljoprivrednike u četiri vojvođanska mesta

    Besplatni pregledi kože za one koji se bave poljoprivredom počinju danas u četiri mesta...

    Raspored sahrana i ispraćaja za petak, 03. jun

    Javno komunalno preduzeće "Komunalprojekt" objavilo je raspored sahrana i ispraćaja na teritoriji Bačke Palanke...

    ODRŽANE SPORTSKE IGRE MLADIH U BAČKOJ PALANCI (FOTO)

    Danas su u Bačkoj Palanci održane Sportske igre mladih Sportske igre mladih su regionalna platforma...

    Povezane vesti

    Počela isplata 100 evra mladima

    Država je danas, 1. juna počela isplatu novčane pomoći od 100 evra mladima. Pomoć će...

    Mali podsetnik da vas ne vrate sa granice: Pre putovanja proverite da li ste na poternici

    Takvi slučajevi su se već događali u prethodnom periodu i zbog toga je jedinstven...

    Evro sutra 117,47 dinara

    Zvanični srednji kurs biće sutra 117,4725 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Danas...