Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk izjavio je da je Srbija propustila priliku da zarađuje na izvozu struje.

On je precizirao da bi, da je proizvodnja Elektroprivrede Srbije (EPS) ostala na na nivou iz 2011. ili 2012. godine, mogla da izvozi struju i ove godine napravi profit od 500 ili 600 miliona evra.

„Tim novcem smo mogli da izgradimo novu hidroelektranu, a mi ćemo na uvoz potrošiti milijardu, možda i dve milijarde evra do kraja proleća sledeće godine“, rekao je Ćulibrk u emisiji „Pola sata Demostata“.
On je podsetio i da je dogovoreno da Republika Srpska preusmeri višak električne energije u Srbiju po dosta povoljnijoj ceni ili „čak džentlmenskom dogovoru da se ta struja ne plaća, nego da se u nekom trenutku vrati kilovat za kilovat“.

Rekao je i da će Srbija morati da uvozi struju čija će cena nastaviti da raste na svetskom tržištu, ali da je uveren da nova Vlada Srbije neće taj trošak prebaciti na građane, a u nekom vremenskom roku ni na preduzeća, kako ne bi dovela u pitanje njihov opstanak.

„Verujem da izvršna vlast razmišlja da je bolje da država taj teret privremeno preuzme na sebe, dok ne prođe oluja. Početkom naredne godine, ako cene električne energije nastave da rastu, a ne mislim da će se desiti nešto suprotno, to će morati na kraju da se odrazi i na preduzeća, a ta preduzeća će povećani trošak ugraditi u svoje cene i otuda i moje uverenje da se inflacija neće zaustaviti još neko vreme“, naveo je Ćulibrk.

Ćulibrk smatra i da će rate kredita, koji su u vezi sa Evropskom međubankarskom stopom (Euribor), nastaviti da rastu, jer će do kraja naredne godine, a verovatno i do kraja 2024. godine, kamatne stope Evropske centralne banke i dalje rasti.

„Inflacija u evrozoni je veća nego u SAD i jasno je da će Evropska centralna banka nastaviti da povećava Euribor, nažalost, za više od milion građana Srbije to će značiti da će njihove rate za kredite porasti, pogotovo za dugoročne stambene kredite“, rekao je on i dodao da inflacija „ne jede“ kredite jer je evro fiksiran i kurs je isti kao pre deset godina.

Govoreći o inflaciji, glavni i odgovorni urednik NIN-a je rekao da se ne može očekivati da se cene stabilizuju i podsetio na nova istraživanja nemačkih i švajcarskih ekonomskih instituta, koja pokazuju da se sledeće godine očekuje inflacija od 9,5 odsto.

„Nema ni normalizacije snadbevanja, svetska tržišta su suočena sa nestašicama velikog broja proizvoda, manja ponuda izaziva dodatni rast cena i mi smo na sredini začaranog kruga i teško da ćemo se iz njega izvući. Biće super ako se inflacija do kraja sledeće godine svede na neke normalnije okvire, pri tome mislim na oko pet odsto, što je 2,5 puta više nego što je bila poslednjih dvadeset godina“, rekao je Ćulibrk.

Prema njegovim ocenama, „država je trapavo postupila kada je veštački izazvala nestašice robe“ i kada je zabranila izvoz pšenice, a odluka da se zamrznu cene osnovnih proizvoda nije bila dobra.

On je u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji podsetio da je EU uvela osam paketa sankcija Moskvi, ali da Rusija nije prestala da isporučuje po ugovorima gas zemljama EU, kao i da ne vidi razliku po tom pitanju u vezi sa Srbijom.

„Ne znam kako bi Moskva reagovala ukoliko joj Srbija uvede sankcije, ali ako bi postupila kao i prema svim drugim zemljama koje su to učinile, ništa se ne bi dramatično promenilo“, naglasio je Ćulibrk.

Dodao je da Srbija sa Rusijom ima ugovor na tri godine, koji je sklopljen sredinom 2022, za kupovinu gasa po ceni od oko 370 dolara za 1.000 kubnih metara, ali i naglasio da je to kupovina samo dela gasa koji je Srbiji potreban, dok se ostatak nabavlja po tržišnoj ceni, koje osciliraju između 800 do više od 2.000 dolara.

Upitan koliko bi Srbija izgubila ukoliko se ne bi usaglasila sa spoljnom politikom EU, Ćulibrk je rekao da je pitanje u kojoj meri će se posledice takve odluke svesti na kritike i da li će EU preduzeti neke značajnije mere.

Podsetio je da je EU pretila zaustavljanjem dotoka novca iz zajedničke kase i svojim članicama, odnosno Poljskoj i Mađarskoj, zbog nepoštovanja evropskih normi i standarda.

„Ako nama zabrane pristupne fondove, to znači 200,300 miliona evra godišnje manje novca iz EU“, naveo je on i dodao da ostaje otvoreno i pitanje kako će reagovati kompanije iz Evrope, budući da sve velike međunarodne kompanije napuštaju rusko tržište, koje je mnogo veće od srpskog.